Pitanje sa kojim se često susrećem je: šta je bolje- franšizni ili distributivni ugovor?
Na osnovu dosadašnjeg iskustva u franšizingu mogu sa sigurnošću da kažem da to
zavisi isključivo od firme koja planira plasman svojih proizvoda.
Franšizing je profitabilniji, ali i zahtevniji: potreban je jasan sistem rada koji bi se preneo
primaocu franšize, kao i resursi i volja da se svakodnevno prati rad svake od franšiza i
pomaže u procesu unapređivanja poslovanja. Franšiziranje omogućava da Vaš brend
postane vidljiviji i poznatiji kod potrošača.
Ali da bi neko kupio Vašu franšizu, potrebno je da prvo izgradite brend. Druga opcija je
da ponudite izuzetan proizvod/ uslugu zbog koje će neko želeti postane primalac Vaše franšize,
bez obzira na to što je brend manje poznat (nepoznat)
Baš zbog toga je za mnoge proizvođače koji se tek probijaju na tržištu i nemaju izgrađen sistem
i/ili dovoljnu količinu znanja bolji izbor distributivni ugovor sa nekim ko već ima razrađenu
prodajnu mrežu. Ako je kvalitet “Vaše drugo ime” brzo ćete naći put do kupaca.
Bitno je i reći da se iz distributivnog ugovora u velikoj većini slučajeva lakše izlazi ako niste
zadovoljni načinom saradnje. Vaš proizvod možda neće biti u ponudi u nekim prodavnicama,
ali ćete naći drugog distibutera i tržište će biti snadbeveno, a potrošači zadovoljni.
Kod franšiznog ugovora izlazak je malo teži. U percepciji potrošača je franšiza = Vaša prodavnica.
Ako olako zatvorite franšizu, može se desiti da poljuljate poverenje u sam brend u određenoj
lokalnoj sredini.
Zato treba pametno birati kome prodajete franšizu I uložiti energiju da ona uspe.
Hajde da vidimo koje su još bitne razlike između ova dva načina plasiranja proizvoda na trište:
Zaključak:
Za krajnjeg kupca nema razlike da li kupuje u franšizi ili matičnoj prodavnici i zbog toga priprema
franšize više košta (npr Benetton, Zara, The Body Shop). Kompletno korisničko iskustvo je isto.
Kod distributera već postoji prodajna mreža koja radi pod njihovim imenom i brendom i Vaš proizvod
je dodatni u odnosu na sve ostale (npr. Nike u Sportvision-u, Boss parfemi u Jasminu)
Zaključak:
Davaocu franšize je veoma bitno da kompletno korisničko iskustvo bude isto u bilo kojoj prodavnici
njihovog brenda pa zbog toga priprema i obuka zahtevaju više vremena. Za distributere je bitno da
proizvod što pre bude na policama, da asortiman već postojećih bude obogaćen novim brendom i
da što pre nađe put do svojih kupaca.
Zaključak:
Davalac franšize pruža savetodavnu podršku za celokupno trajanje franšiznog ugovora. To znači da
primalac franšize, pored svega što će naučiti na početnoj obuci, u svakom trenutku može tražiti pomoć
od davaoca koji je već prošao kroz te faze razvoja posla. U franšizingu se kaže: Sam svoj gazda, a nisi sam.
Imajte na umu da sama organizacija ljudi koji stoje na raspolaganju franšizama košta, pa su samim tim i sve
naknade opravdane.
Zaključak:
S obzirom da za kupca nema razlike da li kupuje u franšizi ili u matičnoj prodavnici i da je ono što
se vidi brend davaoca franšize, veoma je bitno je da se svakodnevno prate standardi koje je davalac
postavio. Zbog toga je nadzor nad “rukovanjem”brendom konstantan i opravdan.
Zaključak:
Za davaoca franšize najbitnije je da ne postoji razlika između proizvoda koji se nudi u franšizi ili
matičnoj firmi. Kompletno korisničko iskustvo mora biti isto.
Ovo nije primenljivo na sve franšizne sisteme, ali kada god je moguće, koriste se usluge lokalnih
dobavljača, npr restoranske franšize ili sve one gde se proizvodi mogu pripremiti od sirovina lokalnog
porekla. Time se značajno smanjuju troškovi transporta i vreme isporuke.
Zaključak:
| Davaocu franšize je veoma bitno da franšizna poslovnica “uspe” jer sve suprotno od toga nije dobro po sam brend. Zbog toga će primaocu biti na raspolaganju kompletno znanje I iskustvo davaoca franšize, kao I konstantna podrška u radu. |