Negde na početku moje karijere, od poslodavca koji mi je postao biznis mentor, slušala sam
skoro svaki dan: „Čovek sa razlogom ima dva uha, a jedna usta!“ ili u prevodu manje pričaj, a više slušaj.
Godinama kasnije ta navika slušanja i postavljanja pitanja kako bih što bolje razumela šta ljudi
oko mene zapravo misle, dovela je do toga da precizno mogu da izdvojim nekoliko tipova preduzetnika.
Priznajem da mi je i dalje najzanimljivije kada se na seminarima kada je prisutno šaroliko drušvo,
pa se „ukrste koplja“ oko pogleda na posao. Takođe, nepisano pravilo je da kada dolaze da uče,
većina ostavi ego napolju, pa su ove diskusije vrlo kostruktivne i ohrabrujuće za one koji oklevaju.
Posmatrano iz ugla franšiznog konsultanta, profilisanje izgleda ovako:
(Molim sve one koji se bave psihologijom da ne zamere zbog možda amaterskog pristupa.
Ovo je moje, subjektivno, mišljenje i vrlo je generalizovano)
Svaki sada uspešan preduzetnik nekada je činio prve korake u poslu. Setite se koliko ste sebe i svog vremena
uložili u postizanje stabilnosti i razvoj. Neki su svašta žrtvovali na tom putu.
Ulagao se novac i možda brinulo da li će i kada investicija isplatiti. Možda ste žrtvovali vreme koje
niste proveli sa najmilijima. Možda ste jednostavno bili nervozni i pod konstantnim stresom, pa to vreme
nije bilo kvalitetno.
A možda ste jedan od srećnika koji je ovim putem prošao bez prepreka.
Svi smo mi različiti, ali ono što želimo je da
povećamo kvalitet sopstvenog života i/ili obezbedimo najbolje za svoju porodicu
Glavna osobina koja čini razliku u mojoj tipologiji je spremnost da se uvode inovacije u poslovanje,
a franšizing je u Srbiji i dalje inovacija.
Jedan deo čak i vrlo uspešnih preduzetnika „boluje“ od višedecenijske zatvorenosti naše zemlje, ne prihvata
lako svetske trendove čak i ako neki konstantno traju preko 50 godina.
Radi se na način koji je davno naučen, a odstupanja su minimalna i „kozmetička“. Još gora varijanta je da se radi
na određeni način jer „tako radi konkurencija“.
Kada se razgovor zahukta, čuje se u ono: „ pa to je super, ali za Ameriku i Evropu“
.
Onda dođemo do pitanja koje je kao sito: A gde Vi želite da budete?
I tu se odvaja prvi tip
- Ne želim ništa da menjam. Zadovoljan sam i ne treba mi ništa više. Nek menjaju oni posle mene.
Ja sam svoje završio.
I mi završimo razgovor i ljubazno se raziđemo uz najsrdačnije pozdrave.
Oni koji su ostali u situ razmišljaju da li, možda, postoji neki drugi način o kome nisu razmišljali…
Ideja da se pravi promena se krčka.
Nakon pojašnjanja šta je franšizing i kako funkcioniše ideja se svima sviđa, ali… Drugo sito:
- Sve je to super, ali mene mrzi da se bavim ponovo takvim stvarima. Mislim, vidim da stvarno vredi, ali…
Možda neki drugi put.
I razgovor sa tim tipom je završen, pozdravi najsrdačniji i ideja da nastavimo saradnju jednog dana.
Sa ostatkom se intenzivno radi. Smišljamo, modelujemo, prilagođavamo.
Neki od njih prelaze u prethodnu grupu. Odustaju jer im je ipak komplikovano da naprave promenu.
I onda ta grupa entuzijasta i vizionara koja veruje da njihov proizvod/ usluga vredi toliko da granice postanu nebitne,
shvati da se njihov brend nalazi na drugom kontinentu, posao funkcioniše, profit raste, a troškovi ne mrdaju.
Ton ponosa kada govore u svom uspehu, pokazuju mapu sveta, podižu svoje ciljeve je neopisiv rečima.
To je pozitivna energija Vas koja usisava u vrtlog i tera Vas da se usudite i pomerite svoje granice.
Neki se pitaju zašto nisu počeli ranije?
Ali svi do jednog kažu da višestruko vraća vrednost svakog uloženog minuta. Jer posao raste, ali raste i njihova lična sloboda.
I onda je sasvim logično zašto je franšizing svetski poslovni trend koji živi i raste preko 50 godina i ne posustaje!
Kod nas je još uvek u začetku i to može biti sjajna tržišna prednost za sve koji se usude da probaju.