O kakvom životu sanjate? Kako i gde se tu uklapa posao?
Da li čekate idealan trenutak ili ste u stanju da odgovorite na priliku kada se pojavi?
Da li idealan trenutak da ostvarite svoje snove uopšte postoji?
Moj sagovornik na ovu i mnogo drugih tema bio je Andrija Čolak, osnivač Surf’n Fries,
franšiznog lanca koji posluje u 20 zemalja širom sveta.
Slobodno mogu reći da je mladom preduzetniku iz Rijeke pošlo za rukom nešto o čemu
i mnogo iskusniji maštaju- da se franšiza njegovog restorana nalazi na preko 60 lokacija,
a broj se, kroz master franšize, povećava iz dana u dan.
Da li je previše planirao- ne. Da li je prepoznao priliku i iskoristio je- da.
Možete raditi za novac, ali i novac može da radi za Vas.
Šta čekate?
Neke stvari se, jednostavno, uče u hodu i iz iskustva. A ako imate koga da pitate za savet, smatrajte da Vam se sreća široko osmehuje.
Kako je sve počelo?
Pre deset godina smo krenuli sa Surf n Fries-om kada je moj partner Denis došao sa idejom:
„Čuj, nekad su u Rijeci bili, ti nekakvi krompirići i svi su išli uvek tamo i to je svima bili vrlo znimljivo.
Ako si išao ucentar grada mora si ići po te krompiriće.“ I woow, to je bila ta fora!
Tada je I phone izašao i Steve Jobs je pričao da će reinvent telefon sa Iphone-om, pa smo se mi zezali
da ćemo reinvent krompiriće i eto, tako smo krenuli.
Zašto franšiza?
Vidi ovako, nama se franšiza dogodila, ako ćemo biti iskreni. Mi smo otvorili taj, prvi dućan u Rijeci i on je
počeo raditi izuzetno dobro. U prvoj godini, u proseku je imao hiljadu transakcija što je neverovatna brojka.
Onda, kad se dogodi tako nešto, onda vrlo brzo nastane taj efekat gde ljudi dodji i kažu: „Čuj, je l bi ja mogao
isto ovo kao tvoje otvorit u mome gradu?“
Već tada smo imali ljude koji su na dnevnoj bazi ili zvali ili dolazili u dućan sa pričom: ko je vlasnik,
kako bi ja to mogao to otvoriti u Zagrebu itd…?
Mi smo uzimali kontakte i inicijalno nismo imali ideju širiti posao kao franšizu. Medjutim kako se to dogodilo,
onda smo malo „stali na loptu“ da moramo imati neki odgovor za sve ove ljude jer ce se potencilano dogoditi
da će oni otvoriti copycat koncept u drugim gradovima i teorijski nama zatvoriti tržište i šta ćemo onda.
U suštini smo gledali kako iz potencijalne konkurencije napraviti potencijalne partnere.
I tu je kliknulo- to bi trebala biti franšiza.
U tom trenutku mi nismo znali gotovo ništa o franšizi osim da franšiza kao poslovni model postoji.
Priča je krenula amazon.com, pa onda tražiš knjigu How to franchise, pa onda How to not franchise itd..
Pa krenes odatle, pa se upoznaš sa terminologijom da postoji i ulazna naknada, pa royalty fee, pa pokušavaš
to nekako uklopiti u tržište u kome se nalaziš.
Mi smo te iste 2009. prvu franšizu otvorili u Zagrebu i nakon toga, samo se nastavilo.
Grešili ste?
Iskreno, mi smo napravili sve greške koje neko može napraviti po pitanju franšiziranja, jer smo krenuli iz takve pozicije
gde nema kolektivnog znanja, nemaš od koga učiti, nemaš koga ni šta pitati. Onda sam praviš greške ne bi li došao do nekog
modela koji koji funkcioniše.
Zato ljudi kod nas ne žele franšizirati posao koji imaju.
Jedan od razloga je da mora postojati onaj prvi, koji ipak može pokazati i dokazati da to funkcioniše. U Hrvatskoj smo verovatno to bili mi.
Posle su se počeli pojavljivati ljudi koji su rekli: „Ovi su franšizirali, zašto ne bismo to i mi“
Šta Vam je, kao začetnicima franšiziranja kod nas, najviše falilo?
Ja bih danas sve dao da meni od pre 10 godina može doći neko ko ja danas i reći: “Ej gledaj, ovako ti to treba biti, ovako, ovako, ovako.
Ovo moraš ovako, ovo nemoj nikako zbog toga i toga itd…”
Život bi mi bio toliko jednostavniji da je to neuporedivo da sam imao nekoga da me savetuje na tom putu.
Odakle vi u Iranu?
Nije da baš često čujemo da se neko iz regiona odvažio na taj korak.
Prvo, bez franšize to ne bi bilo moguće.
Taj konkretan slučaj je bio vrlo zanimljiv.Oni su tražili koncept koji je na bazi krompirića,
kontaktirali su neke strane koncepte.
Jedni im se uopšte nisu javili, drugi su im dali visoku cenu. Mi smo tu odradili fer,
bez obzira što neko tu može imati predrasude o Iranu, ali to nemam nikave veze.
Mi gledamo kakvi su ljudi, a ne kakva je inostrana politika zemlje. Vrlo su profesionalno pristupili
i uzvratili nam na isti način kao što smo mi pristupili njima.
Malo po malo, zbog takvog otvorenog odnosa, bez predrasuda, dogodila nam se saradnja.
Mi nismo ni na koji način potcenjivali njih kao potencijalne franšizne partnere i nije nam bilo toliko bitno
sa kog su tržišta jer uvek je klijent-klijent.
Šta vam je franšiza donela?
Dobili smo neverovatno mnogo.
1.
Prvo i osnovno, dobiješ jednu širinu u kontekstu mentalne perspektive kako stvari funkcionišu.
Odjednom shvatiš da možeš biti deo globalnog tržišta, što je često ljudima u ovim krajevima nezamislivo.
Kako će on npr otvoriti neki dućan u Vijetnamu ili Južnoafričkoj Republici?
Pa naravno da je to nemoguće ovako razmišljajući: odakle ti kapital, poznanstvo dole, znanje jezika, zakona itd.
Medjutim kada uđeš u svet franšiza, onda vidiš da je to vrlo jednostavno
2.
Druga stvar koja je, po mom mišljenju, veoma bitna je stabilnost.
Ovde su bile ekonomske krize koje su trajale duže nego u ostatku sveta. Mi da smo se držali samo domaćeg tržišta,
Surf ‘n Fries danas sigurno ne bi postojao. Ovako, jednostavno razvijaš takoreći geografski koncept u kome radiš i
ako jedno tržište u nekom trenutku malo potone, ovo drugo je stabilno, ovo treće raste. To sve ima nekakvu dinamiku
gde ti, kao davalac franšize, sveukupno imaš stabilnost I brend ide puno dalje nego kad se držiš samo jednog tržišta.
3.
Treća stvar je perspektiva za rast, slično kao prvo, ali ovde konkretno kroz brojke.
Mi se ovde svi nalazimo na vrlo malim tržištima. Kupovna moć je vrlo slaba u poređenju sa npr Nemačkom
od 80-90 miliona stanovnika. Ili npr Indija od preko milijardu stanovnika, gde otvaramo još jedan dućan.
Tu se stvari bitno menjaju I to treba vrlo uzeti u obzir.
…
Mi na ovim tržištima brzo dodjemo do “plafona” i teško je ići dalje.
Čovek onda gubi nekako volju za raditi,
jer nemaš kamo gurat, I stalno se vrtiš u nekakvim krugovima. A ovde imaš auto put i po kome imaš šta da voziš
I naravno da je to vrlo motivirajuće
Izdvojiću još kao veoma bitno: ti si, kao, vlasnik svih tih dućana i gledaš ko je šta, kontrolišeš I nastane neki
taj sadomazohistički element.
Kod franšiza je drugačije jer su ti svi ti franšizeri u suštini partneri.
Često čujemo od ljudi koji žele kupiti franšizu: Ali tamo je sve određeno, ja nemam slobodu.
I to je potpuno drugačije u praksi: inovacije u okviru franšiznog sveta dolaze upravo od primalaca franšize.
Nakon npr godinu dana, oni su operativno vrlo iskusni i kažu npr mislim da je dobro da imamo ovakav umak jer…
Ili možda treba da uradimo ovo…
Apsolutno sve inovacije dolaze iz tog kolektivnog znanja koje se skuplja I to je divno za posmatrati.
Jako je dobar osećaj biti deo toga i posmatrati zadovoljne partnere koji za godinu dana vrate uloženu investiciju.
Vaše franšize su bukvalno po celom svetu.
Na neki način zarađuješ i kada ne radiš.
To je onaj trenutak kada zaista dođeš u poziciju da novac počne raditi za tebe, gde ti više ne radiš za novac,
nego ipak taj novac počne generirati dodatni novac I eksploatirati tu ideju za tebe I mislim da bi to svima trebao biti cilj.
To je puno lepše nego kada posao zavisi isključivo od tebe I ako ti taj dan nisi došao, onda sve stoji.
Sa druge strane, ako uspeš proširiti posao svuda po svetu, u recimo 3 ujutru, npr dućan u Vijetnamu već radi.
To daje jednu kapitalnu sigurnost, jer i ako od franšize dobijaš npr uobičajenih 5% royalty fee, uvek je lepše kad to onako,
polako i konstantno, kaplje sa svih strana. Jer kad dodje velika količina kapitala odjednom, najčešće brzo I ode.
I za kraj, šta bi savetovao onima koji se dvoume da li da krenu u franšiziranje svog biznisa?
Definitivno bih savetovao neka ne razmišljaju kroz strah, nego neka razmisle kroz neku perspektivu
šta može biti u budućnosti.
Ukoliko se odluče na to, neka svakako idu uz pomoć nekoga ko je stručan na tom polju,
kako bi mu pomogao, ako ništa drugo da izbegne neke banalne greške koje bi mogle kompromitovati nešto što bi
danas- sutra moglo postati izvrsna franšiza.