Koje delatnosti će najlakše prebroditi krizu izazvanu
pandemijom COVID-a?
Da li će to, na primer, biti frizeri, kozmetičari?
Možda je zazvučalo čudno, ali već se prave liste čekanja, jer smo svi postali pomalo kao
pustinjaci, a treba izaći među svet.
Tu su i automehaničari koji brinu o našim vozilima. Popraviti, zakrpiti da potraje što duže…
Spisak nije kratak, razmislite samo šta nam je sve neophodno za rad i život u savremenom
svetu.
Kako je ovo priča o uspešnima, predstavljam vam sjajnu domaću firmu, koja se kroz franšizni
koncept uspešno širi Evropom.
Nadam se da će neke od čitalaca inspirisati da budu hrabriji da i veruju svojim instiktima.
„ Srpska firma ‘Hydrogen Technologies’ lansirala je na tržište jedinstvenu tehnologiju za uklanjanje gareži iz
motora i izduvnih sistema vozila i mašina. Kao osnovni “energent” za čišćenje motora upotrebljava se velika
količina HHO gasa (vodonik i kiseonik), koji se dobija elektrohemijskim procesom elektrolize vode. Za te potrebe
je napravljena mašina u kojoj je, pored elektroenergetskih sklopova koji su, takođe, produkt domaće pameti, ‘srce’
– generator HHO gasa velikog kapaciteta.”
„Hydrogen Technologies“ je nastao u Srbiji, a sada kroz franšize uspešno posluje u Makedoniji,
Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj i Mađarskoj. Njihove mašine nalaze se u Engleskoj, Danskoj, Švedskoj,
Hong Kongu i Bosni i Hercegovini.
Branko Hinić, direktor, osnivač „Hydrogen Technologies“
i čovek s vizijom, bio je moj sagovornik za ovaj intervju.
Branko: Za vreme recesije ljudi ređe kupuju automobile, što znači da moraju servisirati i bolje održavati
postojeći vozni park. Takođe, ono što je logična posledica recesije je težnja da se smanje troškovi održavanja,
amortizacije, potrošnja goriva.
Dosta firmi neće razmišljati o obnovi voznog parka i nabavci novih vozila.
Vesti iz automobilske industrije su da se već naručena vozila otkazuju.
Korporacija u Nemačkoj, s voznim parkom od 100 vozila, zameniće samo one najneophodnije (20-ak npr)
automobile za rukovodeću garnitiru ili one koji su prešli najveći broj kilometara. Za sledeću godinu će da
odvoje 30 do 40,pa naredne opet 30 do 40.
Dekarbonizacija (čišćenje motora od gareži uz pomoć vodonika) produžava radni vek motora automobila,
pruža primetno mirniji rad, veća snaga je nešto što se već podrazumeva, a ogroman procenat vozila ima i
zabeleženu manju potrošnju goriva.
Veoma bitna stavka je da je nivo izduvnih gasova daleko manji, pa na ovaj način smanjujemo zagađenje vazduha.
Nakon “tretmana” vaš automobil duže traje, štedi vam novac i neuporedivo manje zagađuje vazduh štetnim izduvnim gasovima.
Bojana: Pošto je ovo blog o franšizingu, moje prvo pitanje je kako i kada si se odlučio da razvijaš posao kroz franšize?
Branko: Ideja franšize postojala je od samog početka. Mi smo prvi u Evropi, a drugi u svetu počeli s razvojem
ove tehnologije.
Vremenom, pojavljivali su se i drugi ali nama nije bio cilj da se takmičimo u broju prodatih mašina.
U početku je bilo teško; prvo zato što smo iz Srbije, a zatim što nismo imali novca da se pojavljujemo na sajmovima
i predstavimo našu mašinu. Treće, to je bila nova tehnologija i kupcima je bilo lakše da kupe mašinu, nego franšizu.
Bojana: To te nije obeshrabrilo i ako je ideju stavilo na čekanje?
Branko: Kada sam razmišljao o sistemu prodaje naših mašina, znao sam šta imamo u rukama u smislu kvaliteta i
dugotrajnosti. To nije bila mašina koju smo sklapali od kineskih delova po šemi skinutoj s interneta, nego smo vreme
i energiju uložili u konstruisanje i testiranje svakog delića. Znali smo šta može i koliku vrednost donosi kupcu.
Nije mi bio cilj da prodam samo mašinu nego ceo sistem znanja
koji je uslov da bi ova tehnologija donela maksimalne rezultate
i benefite za kupca.
To podrazumeva svakodnevnu podršku, savetovanje i prilagođavanje tržištu, a ne samo uputstvo za upotrebu
i garantni list koji prati mašinu.
Ne manje važno je da smo kroz franšizni sistem, korak po korak, izgrađivali i svetski poznatu robnu marku u ovoj
našoj branši.
Izuzetno su zanimljiva bila pitanja tipa: „Čekaj, bre, kakva franšiza?
Ti prodaš mašinu i kako ti znaš šta taj neko radi s njom? Kako od toga može franšiza?“
Međutim, mi smo od početka razvijali tehnologiju tako da možemo da pratimo rad svake pojedinačne mašine,
bilo gde u svetu. U pitanju je IoT (Internet of Things) tehnologija i interfejs koji omogućava M2M (Machine to Machine)
komunikaciju. Oberučke smo prihvatili i pratimo četvrtu industrijsku revoluciju.
Malmö, Sweden
Bojana: S ove tačke gledišta, šta ti je franšiziranje donelo?
Branko: Često sam se i sam pitao da li sam izabrao teži put. Bilo je trenutaka kada sam bio na korak od toga da kažem:
“Ma daj da samo prodajem mašine!”
A onda stanem i razmislim, prodao bih 10-15 i to je to.
Ovako pravimo dugoročne saradnje i naš brend se razvija na inostranim tržištima. Dolaze novi kupci za franšizu i
osim jednokratne prodaje, imamo dugoročne prilive od svake naše franšize.
Bojana: Vi ste pioniri u razvoju sistema za dekarbonizaciju motora i počeli ste baš u Srbiji, s veoma ograničenim resursima
i ogromnom voljom.
Branko: Na našem tržištu postojala je domaća firma koja se bavila razvojem, proizvodnjom i ugradnjom vodonik-generatora.
To su mali uređaji koji se ugrađuju u sama vozila da bi pospešila sagorevanje u motoru i čija je uloga da smanje
potrošnju goriva i nivo štetnih izduvnih gasova.
Ja sam bio njihov diler, zatim jedan od partnera, a onda i suvlasnik.
2013. godine firma se nalazila u izazovnoj situaciji – finansijski iscrpljena i s nedostatkom ideja za razvoj i nastup
na tržištu. Dok su tadašnji vlasnici želeli da izađu iz ovog posla, ja sam prepoznao priliku i potencijal, rizikovao i
otkupio njihov udeo u firmi.
U Srbiji ovo i nije baš zaživelo, iako je generator bio ugrađen u oko 1000 vozila. Tehnologiju smo testirali i na
autobusima, kamionima i stekli ogromno iskustvo. Za izlazalk na ino tržišta trebao nam je veliki novac, kako bismo
dobili sve ateste, organizovali nastupe na sajmovima i promociju. Mi taj novac, u tom trenutku, nismo imali.
Ideaja dekarbonizacije motora je došla kasnije.
Stalno sam razmišljao kako bolje iskoristiti u automobilskoj industriji tehnologiju dobrih elektrolizera vode koju već imamo.
U potrazi za idejama, naišao sam na informaciju da je jedna firma na Tajvanu (Epoch) napravila jednu mašinu koja čisti
motore od gareži.
Znao sam da vodonik, dugoročno, uklanja garež, ali do tada nisam razmišljao o mogućnosti da je to efikasno i za 30 do 60
minuta s dosta većom količinom gasa.
I tako je počelo.
Mi smo bili drugi na celom svetu koji su krenuli s razvojem i primenom ove tehnologije.
Bojana: Da li je ubrzo došlo i do testiranja na vozilima?
Branko: Ovo saznanje i ideja stvorili su novi polet i entuzijazam i već u martu 2013. sam postojeće elektrolizere
velikog kapaciteta postavio u jednom servisu na Novom Beogradu i krenuo s testiranjem.
Uzimao sam automobile od prijatelja, rođaka, a da im maltene i ne kažem šta planiram da uradim. Primera radi,
situacija je sledeća – pijemo kafu i ja kažem: „Daj mi auto na sat vremena da skokem i završim nešto.“ I odvezem ga
na čišćenje i vratim bez pomena da sam nešto uradio. U međuvrenenu, merio sam nivo štetnih izduvnih gasova pre
i nakon dekarbonizacije.
Kroz to sam merio uspešnost- pre svega da li se na svim motorima uklanja garež, a najmerodavniji podatak je merenja
nivoa štetnih izduvnih gasova, a samim tim i efikasnost i kvalitet sagorevanja goriva.
Od marta do avgusta 2013. sam uspeo da testiram preko 40 do 50 automobila. Svi rezultati su bili pozitivni,
odnosno zabeleženi su rezultati drastičnog smanjenja štetnih gasova. Uglavnom sam čistio dizel motore jer
su oni najproblematičniji, zbog emisije azotnih oksida (NOx) i čvrstih čestica (PM), što danas svi znamo.
Bojana: Kakve su bile reakcije ljudi? Da li su primetili neku promenu? Da li je bilo nekih pehova?
Branko: Ja im namerno nisam ništa govorio da ne bih na bilo koji način uticao na to da „umišljaju“ nešto što ne postoji,
da im ne bih izazvao autosugestiju.
Znao sam da ako primete bilo kakvu veću promenu, zvaće i pitati „šta si uradio sa mojim autom?“.
To se, naravno, i desilo.
Sve reakcije su bile pozitivne: ili su primetili da nema više karakterističnog crnog dima prilikom startovanja motora i
ubrzavanja, ili je njegovo prisustvo bilo drastično smanjeno. Takođe, primećivali su da je startovanje motora lakše, da
vozilo lakše ubrzava, da je kultura rada motora uglađenija, kao i da je potrošnja goriva smanjena.
Kako sam već napomenuo, ja sam na svakom automobilu merio smanjenje štetnih gasova. Kod dizel motora to je dimnost
ili prozračnost izduvnih gasova.
Smanjenje dimnosti bilo je od 40% do 92%.
Prosek smanjenja dimnosti je bio oko 70% na svih pedesetak vozila koja su se našla na testu.
Što se tiče same tehnologije, potpuno je bezbedna i nikada nismo imali nijedan problem.
Mi smo neko ko se bavi elektrohemijom, tehnologijom dobijanja vodonika iz vode, razvojem te tehnologije, njenom primenom
u automobilskoj i energetskoj industriji i imamo stečeno ogromno znanje i iskustvo u toj oblasti.
Sva pitanja o bezbednosti su potpuno normalna i mi uvek objasnimo šta se dešava, kakav je proces i šta može da se očekuje.
Bojana: Koliko je težak razvoj nove tehnologije u Srbiji?
Branko: Bilo je veoma mnogo uspona i padova. Bilo je perioda kada smo morali da pauziramo projekat na mesec-dva,
i pored velike želje, entuzijazma i gomile ideja, jer nije bilo sredstava.
Ulagao sam sav svoj novac, čak i privatna sredstva, u posao. Sve što bi se zaradilo, ponovo sam vraćao u posao i to bi se
vrlo brzo porošilo.
Tu je postojala i ogromna doza neizvesnosti, jer, iako sam verovao u to, nisam bio siguran kada i da li će se uloženo vratiti.
Mi nismo usavršavali nešto što je već bilo prisutno na tržištu, nego smo od nule razvijali nešto novo.
U jednom trenutku sam radio dva posla, od 9-17h sam bio redovno zaposlen u jednoj inostranoj kompaniji,
a posle toga sam radio na tehnologiji elektrolize i mašina za dekarbonizaciju motora.
Celu svoju platu zarađenu na jednom poslu, ulagao sam u drugi.
Ne spominjem vreme, neprospavane dane i noći, godišnje odmore na koje nisam otišao… Sve ovo je cena posla.
Da smo imali ozbiljan kapital iza nas, bilo bi nam mnogo lakše.
Kredit nismo mogli da dobijemo jer, kao što sam već rekao, razvijali smo nešto potpuno novo i za banke smo bili visokorizični.
Kako smo sve trošili na razvoj, novac za marketing i prezentacije na inostranim sajmovima tehnologije nismo imali.
Pojavili su se neki drugi, pre svega mislim na Kineze, Francuze, Engleze,… s više sredstava i tržište je počelo da se puni.
Naša prednost je što smo sve uložili u kvalitet i sertifikaciju proizvoda, a to je danas prepoznato. Nakon izvesnog vremena,
sada se neretko dešava da i oni koji su probali konkurentske mašine, zovu nas, traže naše mašine i kupuju našu franšizu.
Trud se polako, ali sigurno isplaćuje.
Hidrogen Carbon Cleaning je zelena tehnologija.
Šta to znači?
Pored uštede novca i produžavanja životnog veka automobila, zahvaljujući ovom procesu čišćenja čuvamo životnu sredinu
tako što se smanjuje emisija štetnih izduvnih gasova.
S obzirom na vreme u kome živimo i globalno gledano sve veću opasnost koja je posledica zagađenja vazduha, moraćemo
nešto da hitno preduzmemo ukoliko želimo da opstanemo na ovoj planeti. Uzgred, drugu nemamo, pa samim tim ni neki
realan izbor.
Čišćenje motora automobila je prvi korak, a zatim dolazi čišćenje svih zagađivača vazduha.
Zakoračite i napravite mali pomak ka zajedničkoj, zdravijoj budućnosti!