Zbog čega je franšizni operativni priručnik bitan (ako ne i važniji od ugovora)?
Dugo već planiram da napišem ovaj tekst, ali uvek „uskoči“ neka „bitnija“ tema, a onda me ova
sačeka na sledećem sastanku sa potencijalnim/ novim klijentom. I onda iz početka pričam istu priču.
Početak svakog sastanka je manje više isti: predstavimo se ko smo i čime se bavimo.
Ne retko, razgovor teče ovako:
KLIJENT: Nama treba mala pomoć i savet kako da napravimo franšizu, a onda će naš tim pravnika
(advokat) da napravi dobar ugovor na osnovu Vaših smernica.
Ili
KLIJENT: Ja sam, znate, čitao/čitala neke ugovore i sve mi je to jasno. Treba nam mala pomoć da ih prilagodimo
našem poslu…
BOJANA: U redu… Ono što mi je potrebno za početak je Operativni priručnik sa standardma Vaše firme,
procedure, procesi rada u pisanoj formi, knjiga grafičkih standarda…
KLIJENT: Pa znate, mi to nemamo tako zapisano. Mi poslujemo već XY godina i naši zaposleni sve to znaju.
Objasnićemo i franšizama kada dodje do toga… Znate, mi imamo odlične advokate…
Ne umanjujem važnost pravnih poslova, značaj ugovora i umeće advokata. Ne, nikako!
Loš ugovor, bilo da je nepotpun, bilo da nije dobro napisan može Vas dovesti u velike probleme.
Ugovorom definišete prava i obaveze ugovornih strana, a ono što nije definisano, takoreći ne postoji.
Džaba što se to podrazumeva, ako ne piše- ne važi.
Na kraju, ni jedan sud neće priznati da je primalac franšize u obavezi da uradi nešto što se po Vama
podrazumeva, ali ste propustili da napišete i tu stavku u Ugovoru.
Sledeće pitanje je da li Ugovor može da obuhvati baš sve?
Npr, kako izgleda franšizna prodavnica, salon, kancelarija, restoran, servis…?
Kako se ponašaju zaposleni?
Kako komuniciraju sa klijentima, kako među sobom, a kako sa Vama kao davaocem franšize?
Itd, itd… Lista je prilično dugačka i specifična za svaki pojedinačni posao.
Čak i da sve to stavite u ugovor od stotinu i više strana, šta ako nešto u radu promenite? Da li ćete
potpisivati anekse za svaku promenu, bez obzira koliko bila sitna?
A promene su nešto što je očekivano i poželjno u procesu rasta i razvoja baš svakog posla.
Ako se ne menjate, “pregaziće” Vas konkurencija.
I šta ako se druga strana ne složi sa predloženom inovacijom i ne želi da potpiše aneks ugovora?
Rešenje je da prvo napravite FRANŠIZNI OPERATIVNI PRIRUČNIK.
To je BUKVAR za svaku od Vaših novih franšiza.
Tu se nalazi kompletno znanje, uputstva za svaku situaciju na koju primalac franšize može naići u
radu. Svaka promena u procesima rada, svaka inovacija se tu objašnjava i uvodi kao nova procedura
ili standard.
Normalno je da brend raste, razvija se i prati trendove. Sve kompanije koje postoje decenijama, menjale
su svoj vizuelni identitet i unapredjivale se da bi opstale na tržištu. I nije bitno da li je u pitanju franšiziranje
ili klasičan rast kompanije.
Zahvaljujući postojanju PRIRUČNIKA sve ove inovacije se uvode lako i nema potrebe potpisivati nove
ugovore sa postojećim primaocima franšize.
Franšizni ugovor se u svojim odredbama poziva na Priručnik i svako nepostupanje u skladu sa Priručnikom
je kršenje ugovora. To je razlog zašto se prvo pravi priručnik, pa tek onda Ugovor.
Zbog čega smatram da je ovo najbitniji dokument u franšizingu:
- Primalac franšize Vam daje novac da bi dobio Vaše znanje i iskustvo na raspolaganje – u priručniku je
to na jednom mestu sistematizovano i lepo objašnjeno - Ništa se ne podrazumeva, pa tako Vaš primalac franšize ne može da zna šta je u Vašoj glavi ako to ne kažete
- Usmeno rečeno nema težinu materijalog dokaza- u slučaju spora je Vaša reč protiv reči primaoca franšize.
Napišite sve što je bitno za Vaš posao jer „papir trpi“ - Svi veliki sistemi imaju NAPISANE procedure rada. Nema veze što Vaši trenutni zaposleni sve znaju.
Zaposleni se menjaju, novi dolaze, a procedure ostaju iste. Ako su napisane, lako se prenose na sledeću generaciju.
Ako pravite kuću, prvo postavljate stabilne temelje. Zašto bi u poslovnom rastu bilo drugačije?
A fanšizni operativni priručnik je upravo to- temelj stabilnog franšiznog sistema.